Arhive oznaka: zašto

30 godina od smrti Tita a bolje nam nije…

Kako već rekoh u naslovu, bolje nam nije a turbo nacionalisti nam obećavaše kule i gradove,  jedenje zlatnim kašikama i još koješta.

Doduše,  ja se i nisam osvrtao na obećanja gore navedenih. Pičim svoj život kao i prije rata ali sve teže i teže. Sapinju me budalasta rješenja za državno uređenje jer koliko vidim BiH nikako da krene nabolje! Sapinje me miješanje u privatni život tačnije, duboko zadiranje u nečiju intimu i naslađivanje pikantnostima iz porodičnih života građana! Iskreno sam zabrinut položajem penzionera danas. Daj bože da ja svoju dočekam a ako i dočekam taman ću imati para da kupim sebi štrik i objesim se.

Zašto?

Pa samo budala može cijeli život voljeti ovu našu dragu BiH, ginuti za nju (borci), raditi marljivo dok se trutovi  slade i čekati pozne godine sa mizernom penzijom koja je van svakog poimanja ljudskog dostojanstva!

Zato sam i citirao dolje navedeni post da me kojim slučajem opet ne bi privodili u policijsku stanicu radi INFORMATIVNOG RAZGOVORA! Ovaj post je legalno napisan od profesionalnog novinara. Kad sam ga čitao ostao sam bez potrebe da ga na bilo koji način cenzurišem.

Dokaz više, meni samom, da nisam jedini koji isto misli o trenutnoj situaciji u ovoj lijepoj, našoj, ćilimom zastrtoj, Bosni i Hercegovini…

 

Prekid utakmice, igrači Hajduka i Zvezde sa sudijom Husrefom Muharemagićem na centru, suze i jecaji, a zatim spontano “Druže Tito mi ti se kunemo…” prepunog Poljuda. Ova slika ostala je u kolektivnom sjećanju “narodima i narodnostima, svim radnim ljudima i građanima” bivše SFRJ, kao trenutak kada je zvanično saopćeno da je u Ljubljani preminuo “najveći sin” – Josip Broz Tito. Bio je 4. maj 1980. godine.

O Titu i naročito vremenima kojima je on personifikacija priča se i danas, 30 godina od njegove smrti. Ta su vremena za većinu onih koji ih pamte, pa čak i onima koji o tome znaju samo iz priča svojih roditelja, sinonim za blagostanje, sreću, mir, rahatluk, red i zakon, radnička prava, socijalnu sigurnost…

Taj osjećaj spokojnog života u Titovim vremenima jedva da malo mogu pomutiti neumoljivi historijski fakti o represivnom, diktatorskom režimu, Golom otoku, Udbi, montiranim političkim suđenjima…

Zašto je to tako, zašto se, uprkos svim negativnim elementima njegovog režima, za Titovim vremenima toliko žali? Najjednostavniji odgovor obično je najbliže istini: Zbog onih koji su došli nakon Tita.

Bilo bi pogrešno idealizirati Titova vremena, jer su i on sam i funkcionerska svita oko njega znali za život na visokoj nozi. Pilo se, jelo se, putovalo se, pomalo kralo, pomalo lagalo, uživalo se, sve o državnom trošku. Za to ih se malo nije smjelo, a malo nije htjelo pitati, jer je i sam narod bio relativno zadovoljan. Socijalno, zdravstveno, redovna plaća, penzija, ljetovanje preko sindikata, sve od vlastitog rada.

Najzad jedna poštena kolumna u Dnevnom avazu!

Aferim!

Insan ti je jedan težak hajvan!

citat:

(Insan! Ehh… I ovo malo duše što ima, šejtan mu je dao da se više napati…)

Neki kažu da im u onom “sistemu” nije baš bilo dobro. Hajde de! Složit’ ću se i ja s njima ako im tako više odgovara. Jer danas je klimanje glavom tako dobra i pogodna fora iako se s nečim baš i ne slažeš ili nemaš svoje sopstveno mišljenje. Dopustit’ ću sebi da slike kažu više od riječi. I to baš ja koji sam zagovornik litanije, škrabanja, pisanja a ne ‘turanja’ slika pod svaku cijenu!

Smeće lijepo odloženo a kontejneri su desetak metara dalje.nemar2

Ko nije bio gladan taj ne zna šta je odbačen hljeb na ovakvom mjestu. Kao da smo zaboravili sve strahote rata i gladi. Da je sad rat, ovo bi neko pojeo a ne kao bajagi ostavio ‘dušebrižno’ da lokalne cuke, mace ili ptice ‘pozobaju’ ostatke hrane.nemar3

nemar4

Ne. Nisu se hajvani osilili pa neće ovo da pojedu. Zna i hajvan šta je higijena. Danima sam čekao ne bi li neko prišao ovoj “velikodušnoj” hrani.

Ne.

Čak je ni hajvani nisu htjeli. Hljeb je počeo mirisati na buđ i dobijati onu čudnu plavkasto-zelenkastu boju.

Prenoćište za beskućnike…nemar5

Ja se živ pojedoh gledajući ovo.

Zašto?

Pa ovo je nekad bio poznati poslovni prostor jednog renomiranog jugoslovenskog preduzeća a sada ovako propada. Nemam kapitala da uložim. Nevjerovatno je kako niko od domaćih lovatora ne želi ovaj prostor kupiti ili zakupiti.

Blizina glavne saobraćajnice, skoro u centru grada, telekomunikacije su blizu, sva potrebna infrastruktura je obijezbijeđena…

Ne, ne mogu da shvatim…

Jedan od bivših ulaza u firmu, zarastao u korov…nemar6

Kanalizacione cijevi vire iz zidova.nemar7

Lokalni pijanci su čak postavili sebi i fotelju na sastavcima dviju zgrada.nemar8

Sumnjam da bi ovo u doba socrealizma bilo ovako zapušteno i nesanirano.nemar1

Osilili smo se…

Uh…

Preko svake mjere!

p.s.

Živim u vertikalnom selu (zgrada) i da sam se pitao ne bih nikad doselio ovdje. Ali ko je mene pitao. Takva su vremena bila! Tada je bilo pomodno biti na što višem spratu, daleko iznad raje, siće… Tako se bar nekad gledalo na fukaru! Sad je fukara gore. Pravi građani pokunjeno gledaju na ponašanje pridošlica.  

Fukara baca čak smeće sa balkona. Mrsko im silaziti dolje. Doduše, gađaju kontejner ali ga često i promaše…

Ehh… baš to promašeno… zabilježila je moja mini kamera!

NAPOMENA:

Sve ovo je zabilježeno u krugu od desetak metara od zgrade! Tim je jača moja želja da zamijenim vertikalno selo sa nekom malom prizemnom kućicom, sa cukom, macom, garažom, vrtom, travnjakom, pticama u krošnjama. Po bosanski,  jednostavno, sa svojom avlijom da se ponosim!

Zar puno tražim?!