Arhive oznaka: rad

Časna bezvizna riječ

U skladu s mojim prethodnim postom Wikileaks afera se ne dotiče “prosječnog” BiH seljobera! otvaranje granica za prosječnog bh građanina i dalje će ostati samo vijest kojoj se samo naše zblenute ovce mogu radovati.

Da ne bih sad nadugačko i naširoko o “odškrinutim vratima Evrope za naše čobane” (ne znam zašto se oni najviše raduju?!) na pisanje o bezviznom režimu me ponukala srceparajuća cirkularna obavijest od mojih Facebook prijatelja koja doslovce glasi ovako (bez ispravki):

 “Danas, kada postajem turisticki pionir DAJEM CASNU BEZVIZNU RIJEC da cu marljivo putovati, upoznavati nove zemlje, drzati se zakona EU i biti dobar turista. Voljet cu novu domovinu EU i cijenit cu sve gradjane EU koji zele slobodu i mir, obecavam da necu raditi na crno, da necu ostajati u jednoj zemlji duze od 90 dana, da necu sa sobom dovesti jos pola familije, da necu unositi suho meso i sudzuku iz BiH, obecavam…”

Onda će se oglasiti naše bajne novinske agencije u vidu Fenova, pardon FENA, pa SRNA (nije ona divljač) pa njakvi TANJURI, pardon TANJUG te svi oni nakaradno nasađeni federalni ili lokalni web-portali i forumi sa sufiksom x u sebi… da ih sad ne reklamiram koji  copy-paste tehnikom održavaju pozamašan broj posjetilaca!

Očekivane vijesti sa tih udarnih portala bi izgledale ovako (opet citiram sa Facebook-a bez ispravki, naravno):

‎15.12.2010. – 00:00 h: Ukidanje viza građanima BiH za zemlje Šengena; 04:00 h: Šire područje Ljubljane ostalo bez šahtova; 10:30 h: Nepoznati počinioci odnijeli kip Mozarta; 16:00 h: U Frankfurtu, Kelnu, Dortmundu i Aachenu opljačkane filijale Sparkasse-a; 16.12.2010. 09:00 h – U Madridu prevrnut autobus plave boje – očevici tvrde da su se čuli povici “Saraj'vo, Sarajv'o”.

Inventivnost, ažurnost i tipičan smisao za humor mojih fejsbukli-prijatelja pravo me nasmijala! Naš tipični bošnjo će i od muhe napraviti ….. (nebitno sad) ako mu treba, od malih ustupaka Evrope napraviće slavlja i prigodne svečanosti (mediji su se raskokodakali kao da je Sudnji dan u pitanju), radovati će se samo zato što se drugi raduju, smijat’ će se po inerciji…

Držim se one: “Meso ne jede ko ima već ko naviko!”

Evropo! Pričekaj malo. Imam bušne džepove…

Parajlijama, moje iskrene čestitke!

Evo vam nešto “zašnjirano” od moje sirote ušteđevine.

Nek’ vam se nađe, zlu ne trebalo!

Advertisements

Predizborni suveniri

U realnom i virtualnom svijetu ne malo sam zgrožen slabim poznavanjem ‘moje malenkosti’  od strane rodbine, prijatelja, poznanika, radnih kolega!

Tačnije uvrijeđen sam.

Rijetko kad sam zlopamtilo ali mislim da ovaj put neću lako preći preko “nagovaranja malog djeteta” da glasam za ove ili one! Valjda godine svoje čine ili je to samo oprez ranjene životinje kakvim su nas napravili lokalni i federalni političari. One iz Republike Šumske neću ni da spominjem!

Možda neko i nasjedne na neku značku, predizborni letak ili brošuru sa kompletnom listom kandidata neke stranke, kapu, upaljač ili vizit kartu ali ja ne! Nikad. Kao ni na dosadašnjim izborima!

Isfrustriran sam tip. Šta briga koga?! Da je iko imalo čitao BOSNARIJE (ponudio sam mnogima link), pratio moje dosadašnje ponašanje na radnom mjestu, javnom i virtualnom životu, znao bi koje sam političke orijentacije a ne da me zovu u nekakve rušilačke, vjerske, opozicione i slične torove!

A da ću glasati, glasati ću!

U inat “tornjacima”!

Samo znam da sigurno neću nasjeti na mizerne poklone i suvenire. A nakupilo se toga dosta! Jedan dio arsenala vam dajem na uvid pa vi sami prosudite. Neću vam ja soliti pamet kao što su meni pokušali imputirati svakojake izborne baljezgarije!

REAKCIJE SA NEKIH (MOJIH I TUĐIH) FORUMA I WEB-PORTALA!

Pa, eto, ovako, na ovaj način, koristim se prilikom da poručim svima gore navedenim da ću se ja jedini izvući sa smiješkom kad prođe ova izborna (s)trka!  🙂

Pozdrav vam od isfrustriranog tipa… :mrgreen:

Predizborna šutnja

Izborna  kampanja je uhvatila maha, gdje jedni drugima podmeću noge, iznose “istine” i “laži”, bezočno sumiraju svoje dosadašnje uspjehe u (ne)radu, obmanjuju i sebe i narod.

Siroti puk koji nema hljeba da se najede kako treba i kome nije regulisana socijalna i zdravstvena zaštita! Imam posao na kojem se svaki dan susrećem sa ljudima koji  nemaju riješene osnovne egzistencijalne probleme te sam sebe smatram dovoljno kompetentnim da razglabam o ovoj i sl. tematici!

Kažu: “Šuti i muti!”

Ispada tako da se ponašam i na ovom blogu, post-ajući kad mi nadođe “inspiracija”!

Došli smo do dna. Očigledno je. Niko ne želi da talasa u septičkoj.

Na blogu, na Fejsu, na web-stranici, odlučio sam da predizborno ĆUTIM.

Sviđalo se to nekome ili ne.

Što ono neko reče:” Vidjet’ ćeš ti poslije izbora!”,  unoseći mi se u lice nekako prijeteći sa dobro mi znanom i odurnom kez-facom (pročitati moje ranije postove) pokušavajući mi imputirati dio lične ( pa i kolektivne) odgovornosti za sadašnje trenutno stanje u BiH jer biva ja sam, kao dio matore populacije kojoj se “ne diže ćuna”,  kriv što je ostalima ovako kako im jest!

Nepodnošljivo!

Zato sam i odlučio da ćutim i ovdje. Nema se više šta reći, dopisati, kazati, pojašnjavati…

ŽIVI BILI PA VIDJELI!

Karakteristično za bosansku tradiciju

Znate, nama je u tradiciji da s vremena na vrijeme istučemo ženu (biva, zna ona zbog čega!)…

Znate, nama je u tradiciji da s vremena na vrijeme popijemo rakijicu…

Znate, nama je u tradiciji da “priletimo” do kone dok joj je muž na poslu…

Znate, nama je u tradiciji da slušamo folk i razbijamo čaše golim rukama…

Znate, nama je u tradiciji da se sjekirama pobijemo oko komadića avlije…

Znate, nama je u tradiciji da parkiramo po trotoarima…

Znate, nama je u tradiciji da pišamo gdje stignemo…

Znate, nama je u tradiciji da mrzimo svakoga ko uspije u životu…

Znate, nama je u tradiciji da tračamo jedni druge…

Znate, nama je u tradiciji da pravimo kuće na klizištima…

Znate, nama je u tradiciji da pravimo kuće na pet spratova iako svi živimo u jednoj sobi zbog štednje energenata…

Znate, nama je u tradiciji da idemo u džamije/crkve samo da bi nas drugi tamo vidjeli…

Znate, nama je u tradiciji da pustimo glasnu muziku u autu da bi skrenuli pažnju na sebe…

E, sad, da ne bih ostao nedorečen, pisao sam i o dobrim manirima ovdje na BOSNARIJAMA! Znam ja sve to. Ko ne vjeruje nek’ se osvrne na moje ranije postove.

Samo se pitam, kako i kad se zagubilo ono npr. “priletiti” kad je neko u nevolji, pozvati prijatelje na ručak (maksuz u mjesecu Ramazanu a nezaobilazno za Bajram ili kad su neke slave u pitanju), pomoći nekome ko pravi kuću ili mora obaviti neophodne poljoprivredne radove (to se nekad zvalo “moba”  a ja danas više poznajem riječ “mobbing”), održavati rodbinske veze (danas se masa rođaka međusobno i ne poznaje), ustati starijoj osobi u autobusu, tramvaju i tome sl.

Sjetim se skorašnje čevljanske koride. Možeš zamisliti na šta je onaj Osmanagić spao kad je Fondacija “Arheološki park: Bosanska piramida Sunca”  imala svoj štand za prikupljanje novca za nastavak istraživanja na visočkim piramidama.  😀

Sa jedne od bivših korida. Sumnjam da se ovo uklapa u našu tradiciju. Kobila (plesačica) je u areni. Njeno je da pleše… I, gle čuda! Narod se predivno zabavlja!  

Hm! :mrgreen:

Dno smo dostigli sa lemanjem na dženazi rahmetliji i psovanjem boga. Nedopustivo!

Poserem se na ovakvu našu tradiciju i na njene sljedbenike!

Ali, eto, i to su BOSNARIJE!  😀

Danas sahranjen Marko Breškić, žrtva brutalnog premlaćivanja!

Evo dođoh sa sahrane i ne znam u koju kategoriju da stavim ovaj moj kratki post!

Da se ne zaboravi svakako odgovara ovom zločinu nad čovjekom koji je savjesno obavljao svoju dužnost na radnom mjestu obezbjeđenja!

Van svake kategorije zato što nemam riječi kojima bih opisao prazninu u duši smrću našeg kolege!

Marko, prijatelju moj!

Počivaj u miru.

Nisam revanšista ali nadam se da će oni koji su bili odgovorni i za tvoj status (nadređeni) kao i predstavnici pravosuđa, kazniti tuzlanskog taxi-kabadahiju!

Vrijeme je da se oni koji glume boga  povuku sa svojih položaja jer ovi nije prvi put da neko nasrne na uposlenike. Problem sigurnosti uposlenih na radnom mjestu je aktuelan već nekoliko godina (da se sad ne vraćam u prošlost)  i ne znam s kakvim to obrazom pojedini dođoše na današnju sahranu!

Kajanje?

Hm…

Čisto sumnjam…

Prije će biti pranje obraza poslije  silnih (pa i mojih) reakcija na lokalnim radio i TV medijima!

Razumijem ih. Plaše se za svoju guzu! I trebalo bi…